Причу знате, али она овде не важи јер у овом комаду Шекспира игра лично Бранко Коцкица па је од трагедије испала љубавна комедија са певањем, цмакањем и јако веселим крајем. Прва Пужева велика награда - у конкуренцији са свим Београдским позориштима, значи и позориштима за одрасле, награда Секретаријата фонда културе.

Текст: Бранко Милићевић – Коцкица

Режија: Слободанка Цаца Алексић

Сценограф: Снежана Петровић

Костимограф: Снежана Петровић

Музика: Владимир Милачић

Играју: Бранка Шелић, Југослава Драшковић, Божидар Стошић, Димитрије Илић, Ненад Ћирић, Љубимир Тодоровић и Бранислав Милићевић.

Неваљала грофица, Јулијина Маћеха у лику Секе Саблић, (зна она и приватно да буде оштроконђа) хоће да се домогне Јулијиног наследства па намерава да је уда за свог сина. Ту се упетља Ромео, и грофицин слуга који спртља полуотров. Међутим ни грофица није мачији кашаљ, она спртља сто-отров и да није публике која здушно помаже можда би се ово завршило и у Шекспировом стилу. Овако грофица имитира Офелију и одлази у манастир.

Поред Секе која, малте не, има главну улогу, и Бранка који има полунасловну, играју Југослава Драшковић, Мита (звани Димитрије) Илић, Боле из бурета (звани Стошић) и Ћира (звани Ненад Ћирић).

Љубав то је све! (All You Need Is Love!)